Share

Blato i glina uništavaju kandidu + snižavaju pritisak i holesterol

Ovi prirodni materijali veoma su efikasni u čišćenju organizma, u ublažavanju reumatskih tegoba, kožnih oboljenja i endokrinoloških poremećaja, ali i u slučaju povreda

Blato i glina vekovima se koriste u lečenju brojnih zdravstvenih tegoba. Glina je, kako navodi prof. dr Staniša Stojiljković, šef Katedre za ekološko inženjerstvo na Tehnološkom fakultetu u Leskovcu i član Srpske kraljevske akademije naučnika i umetnika, inače jedan od najboljih poznavalaca primene gline u medicinske i kozmetičke svrhe, nekad bila toliko važna da je korišćena kao sredstvo plaćanja. Srednjovekovna vlastela njome je čistila organizam posle preobilnih gozbi, a potomci starih naroda Aboridžana i Inka i danas je koriste kao dodatak jelu.

U međuvremenu, upotreba blata i gline u lekovite svrhe i naučno je utemeljena, a lepeza indikacija za koje se oni mogu koristiti postala je veoma široka.

Naime, ove prirodne materije pokazale su se veoma delotvornim u slučaju reumatskih oboljenja, povreda, kožnih bolesti, endokrinoloških poremećaja.

Sulfidi iz blata ne mirišu lepo, ali leče kožu

Objašnjavajući kako se može koristiti i na šta sve deluje blato ili peloid, kako se još naziva, prof. dr Staniša Stojiljković kaže da se ono može upotrebljavati i toplo i hladno, zavisno od karaktera problema koji se njime tretira.

Lečenje blatom ubrzava cirkulaciju i metabolizam, blagotvorno utiče na rad endokrinih žlezda, a pomaže i u slučaju hroničnih reumatskih bolesti i kožnih oboljenja. Takođe, blato ima zapažene antimikrobne, antivirusne, antineoplastične i antiinflamatorne efekte.

Prema njegovim rečima, blato nastaje kao proizvod raspada organskih komponenata, tako da nekad neprijatno miriše na sulfide, ali to ima i svoju dobru stranu, budući da je zbog takvog sastava veoma dobro za tretman kože.

Inače, kako navodi prof. dr Stojiljković, suština upotrebe blata leži u tehnologiji pripreme za odgovarajuću namenu. Radi veće efikasnosti, treba da bude u obliku guste emulzije. Neophodno je da blato, pored organskih minerala, sadrži i sumporne komponente, ponekad i neke od amino-kiselina.

„Iznad svega, blato ne sme biti inficirano patogenim mikroorganizmima. Zato ga treba neinvazivnim postupcima tehnološki obraditi do najbolje upotrebne vrednosti“, naglašava naš sagovornik.

Govoreći o interesantnim vrstama blata s našeg područja, on navodi da, recimo, Bujanovačko blato, koje je vulkanskog porekla, ima izražene sumporne komponente, zbog čega blagotvorno deluje na napete mišiće, poboljšava cirkulaciju, ublažava bol…

Za razliku od njega, ljubičasto blato u banji Vrujci pokazalo se efikasnim u lečenju sasvim drugih tegoba, prvenstveno onih reumatskih, kao i u tretiranju očnih oboljenja, kožnih bolesti, malokrvnosti…

IZVOR: biomagazin.rs

PROMOCIJA ⬇